Пре завршног испита директор једне школе се
обратио родитељима писмом и следећим рачима:

Драги родитељи.
Испит ваше деце ће почети ускоро. Знам да сте веома забринути да ли ће ваше дете урадити тест добро.
Али, молим вас да упамтите да је међу овим ученицима који раде тест један уметник, који не треба да разуме математику. Ту је један предузетник који не мари за историју или енглеску књижевност... Један музичар, коме оцена из хемије није битна... Ту је и спортиста... коме је физичка кондиција важнија од физике.
Ако ваше дете данас добије врхунске оцене - то је одлично! Али - ако не добије, молим вас немојте им одузимати самопоуздање и достојанство. Кажите им да је у реду и да је то је само један обичан испит! Они су створени за много веће ствари у животу.
Кажите им да их, без обзира на резултат, волите и да их нећете осуђивати.
Молим вас урадите тако... и онда гледајте како ваша деца освајају свет. Један испит или лоша оцена неће одузети њихове снове и таленат. И молим вас, немојте да мислите да су само доктори и инжењери... једини срећни људи на овом свету.
Срдачан поздрав.