Naša škola učestvovala je na, trećoj po redu, Pogačijadi u Ljutovu. Štand je bio raznovrstan. Prodavali smo: kolače, predmete od slame i školske novine.
Bila je prijatna i opuštena atmosfera. Posetioci našeg štanda su, pored kupovine proizvoda, ostavljali i donaciju za školski kombi.

On ethno farm Balažević... Read more.

U školi u Donjem Tavankutu su održane štafetne igre povodom Evropskog školskog sportskog dana u kojima su učestvovali učenici od 5. do 8. razreda. Učestvovalo je oko 50 učenika i čas je prošao u sportskom duhu, a učenici su bodrili jedni druge.
U Gornjem Tavankutu su, takođe, organizovane štafetne igre između odeljenja i ekipe su bile mešovite. U igrama su učestvovali učenici od 1. do 4. razreda. Svi učenici su se dobro zabavili - zajedno sa učiteljima.
U područnoj školi u Ljutovu, takođe, su organizovane sportske i štafetne igre u kojima su učestvovali učenici od 1. do 4. razreda. Aktivnosti su prošle dobro i učenici su bodrili svoje vršnjake, zajedno sa učiteljima. You look at the picture gallery.

Tematske radionice o moći reči na časovima srpskog jezika i književnosti

Na časovima srpskog jezika i književnosti zapitali smo se koliko suvereno vladamo rečima, odnosno, koliko precizno i jasno umemo iskazati šta mislimo, želimo, osećamo. Da je to teško čak i kada je reč o predmetnoj stvarnosti koja nas okružuje pokazala je vežba u parovima u kojoj su učenici jedni drugima davali uputstva kako da nacrtaju zadati predmet, poput cveta ili stolice, koristeći samo geometrijske pojmove. Rezultati vežbe su nas u isto vreme nasmejali i podučili. Ono što nama deluje veoma logično, jasno i jednostavno objašnjeno ne mora tako zvučati i drugima. Motivisani smo da što više unapređujemo jezičke veštine kako bismo lakše iskazivali svoj unutrašnji svet, kvalitetnije se povezivali sa drugima i predupredili nesuglasice.

Na početku ove školske godine upoznali smo se sa novim učenicima i nastavnicima, a to je ujedno bila prilika da malo bolje upoznamo i sebe. Na časovima srpskog jezika i književnosti imali smo zadatak da napravimo katalog svojih pozitivnih i negativnih osobina. Iznenadilo nas je to što smo lakše pronašli vlastite mane nego vrline te se povela diskusija zašto je to tako. Zašto češće kritikujemo jedni druge? Zašto podrazumevamo dobro? Kako razvijamo naše samopouzdanje? Poigrali smo se rečima tako što je svako od svoje dominantne vrline napravio svoje novo ime, a od mane prezime. Ponovili smo na kraju samo naša nova imena, a mnogo je bilo Druželjupki, Iskrenija, Dobrila, Hrabrica, Duhovitkova.

Nadahnuti govorom Nila Gejmena ,,Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i sanjarenja“ na časovima srpskog jezika i književnosti likovnim smo putem pa usmeno podelili svoja razmišljanja o tome zašto su biblioteke kapije budućnosti, zašto je decu potrebno samo postaviti na čitalačke merdevine i onda ih pustiti da se sami, čitajući ono u čemu uživaju, penju u carstvo pismenosti, kako nas to knjige opremaju oružjem i štitovima za svakodnevicu, kako knjigama komuniciramo i sa mrtvima... Razgovor nas je doveo do ključne teme, a to je empatija koju razvijamo čitajući književna dela, odnosno ,,ulazeći u cipele“ književnih junaka. Svako čita knjige iz različitih pobuda, a svi smo obogatili naš čitalački pristup te verujemo da će nam čitanje knjiga doneti višestruku korist u razumevanju sebe i drugih. You look at the picture gallery.