Kutak psihologa

Uređuje: Larisa Gvozdenović, psiholog

Vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje je namerno povređivanje i ponižavanje od strane učenika nad drugim učenicima, naročito onih koji su fizički sitniji, slabiji, mlađi ili na bilo koji  drugi način ranjiviji od učenika koji nanosi nasilje drugima. Moglo bi se reći i da je to nameran pokušaj da se nanese bol drugome i jednom kada učenik sklon nasilju ovo učini, veoma je moguće da će odabrati drugog, ranjivijeg, učenika za žrtvu i nastaviti da prema njemu ispoljava ovaj oblik ponašanja.
Postoji više vrsta nasilja. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, vređanja, ruganja, dobacivanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Deca koja su izolovana iz društva i ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranja i o njima se izmišljaju priče koje nemaju istinit sadržaj jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje i sl. Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje, dobacivanje neprikladnih komentara i, u najtežim slučajevima, prinuda na seksualni čin. Elektronsko/internet nasilje najčešće podrazumeva zloupotrebu fotografija i video snimaka dece.

» Više


Učenici koji su skloni nasilnim oblicima ponašanja se ne rađaju kao takvi. Oni postaju takvi. Veoma često oni su nasilni model ponašanja usvojili iz svoje porodice i jesu svedoci nasilnih scena u njima, te im nasilje postaje nešto prirodno i doživljavaju ga kao jedini način da se uklope u vršnjačku grupu, pa i da njome dominiraju. Iako nanose nasilje drugim učenicima i povređuju druge, i oni se mogu smatrati žrtvama, jer veoma često učenici koji su žrtve nasilja u porodici ili na nekom drugom mestu, upravo iz tog razloga postaju i sami skloni nasilju. Takođe, učenici često usvojaju obrasce nasilnog ponašanja putem sredstava masovnih komunikacija i interneta, kako putem televizijskih sadržaja sa nasilnim scenama, tako i putem kompjuterskih igrica i drugih internet sajtova, koji promovišu nasilje i tretiraju ga kao podrazumevajući deo naših svakodnevnih života.
Često su žrtve nasilja deca koja se povlače, izbegavaju konflikte po svaku cenu, ne iskazuju svoje mišljenje i imaju nisko samopoštovanje. I na najbezazleniju opasku ovakvo dete će reagovati plačem, povlačenjem i izbegavanjem društva. Učenici koji vrše nasilje često nisu naučila adekvatne obrasce komunikacije sa drugom decom i ne umeju drugačije da se ponašaju u grupi vršnjaka, osim da pokušaju da nasilnim ponašanjem pronađu svoje mesto u njoj. Mnoga psihološka istraživanja koja se bave temom vršnjačkog nasilja pokazuju da učenici skloni ovoj vrsti ponašanja nemaju dovoljno razvijene socijalne veštine i u svom repertoaru ponašanja nemaju dovoljno drugih, prosocijalnih i društveno prihvatljivih oblika ponašanja kojima bi se afirmisali u grupi vršnjaka, te upravo ovako pokušavaju da postignu ono što žele.
Učenici koji su skloni nasilju ne bi postojali bez učenika koji trpe nasilje. Oni odlično znaju koga da odaberu za svoje žrtve, te one obično jesu povučeni, mirniji učenici koje je lako uplašiti, pa tako počinju i da se plaše učenika nasilnika čije su svakodnevne žrtve.
Karakteristično je da su često i učenik koji vrši nasilje i učenik koji je žrtva nasilja socijalno izolovani i da često nemaju osobu blisku sebi iz svoje vršnjačke grupe, te da je prvi sklon dominaciji, otvoren u izražavanju sebe, glasan, nepažljiv prema drugima i prema njima se ponaša bez samilosti, a učenik žrtva je često povučen u sebe, ćutljiv, miran i nesklon da izražava svoje mišljenje pred odeljenjem. I  jedan i drugi često imaju problema sa uklapanjem u grupu vršnjaka, jer učenik žrtva nema razvijene socijalne veštine da bi u njoj bio prihvaćen, a učenik koji je sklon nasilju jeste onaj koga se svi plaše i zbog toga ga svi i izbegavaju.
Akteri situacija nasilja su i svedoci nasilja, učenici koji su bili prisutni kada se nasilje dogodilo, ali se često ne usuđuju da ga prijave. Jedan od razloga može biti taj što se plaše da će i oni biti na meti učenika koji vrši nasilje. Međutim, važno ja da učenici znaju da svedoci nasilja imaju važnu ulogu da nasilje kojem su svedočili prijave i tako pomognu žrtvi, jer su, u suprotnom, na jedan način, i oni sami učesnici nasilja.
Ukoliko možete da prepoznate neke od svojih drugova i drugarica u pomenutim opisima učenika koji vrše neki oblik nasilja, ili ga trpe, ne ostajte nemi, gluvi i slepi na ovu pojavu, zahvaljujući kojoj, ukoliko se nasilje krije, mnogi učenici pate i umesto da osnovnu školu zapamte kao najlepši period života, ona im upravo zbog ovog razloga ostaje u sećanju kao period života koga se nerado sećaju.
Pomozite svojim drugovima i drugaricama koji su u ovoj situaciji i prijavite nasilje odeljenjskom starešini, nastavniku, ili školskom psihologu ili pedagogu! Ne bojte se, ovo vas neće učiniti „tužibabama“, već detetom sa ispravnim pogledom na svet i odnosom samilosti prema drugim ljudskim bićima,  koje je pomoglo nekome ko pati  i učinilo da njegov život postane lepši i bolji.

» Manje