Кутак психолога

Уређује: Драгана Мирановић, школски психолог


Ми не можемо да учимо дете како да буде уметник,
али му можемо помоћи да само развије:
Око које види, Руку која слуша, Душу која осећа.

Марија Монтесори

Питајте психолога

Драга децо,
сада можете и на овај начин (не само у школи) да потражите помоћ и подршку школског психолога. Уколико имате неки проблем (у учењу, односима са другима, у љубави...), не можете да се изборите са потешкоћом, имате недоумицу или желите савет или смерницу, можете да ми пишете, а ја ћу се трудити да вам, у што краћем року, и одговорим.
Ваша питања можете послати потпуно анонимно и она неће бити видљива другим посетиоцима сајта, већ ћете жељене одговоре добијати на вашу адресу е-поште, коју сте уписали приликом слања.

Постави питање које види само школски психолог.

Ваш школски психолог, Драгана Мирановић


Психолошка припрема деце и њихових родитеља за полазак у школу


Професионална оријентација ученика

„Налазиш се пред избором школе и занимања. Пред тобом је важна одлука.
Да би избор био добар, важно је да твоја одлука буде промишљена, а не резултат случајности.
Истражи себе као највећу загонетку, пуну интересовања, способности, потреба, жеља...”

Поштовани родитељи и драги осмаци,
У наставку текста поставили смо линкове државних средњих школа у Суботици и Бачкој Тополи које ће вам можда бити занимљиве у одабиру свог усмерења за упис у средњу школу. Док се не објави конкурс за упис у средњу школу, додатне информације можете добити преко, доле наведених, линкова.
Као подршка ђацима у доношењу одлуке о избору средње школе је и могућност професионалног саветовања са психологом школе, као и од својих одељенских старешина.

Суботица
Музичка школа http://www.muzickasu.edu.rs/.
Средња медицинска школа http://www.medicinskasu.edu.rs/.
Политехничка школа http://www.politehnickasu.edu.rs/.
Хемијско-технолошка школа http://www.hts.edu.rs/.
Гимназија „Светозар Марковић“ http://www.gimnazijasubotica.edu.rs/.
Гимназија за талентоване ученике „Деже Костолањи“ http://www.tg.edu.rs/.
Економска средња школа „Боса Миличевић“ http://ekonomskasu.edu.rs/.
Техничка школа „Иван Сарић“ http://www.tehnickaskolasubotica.edu.rs/.

Бачка Топола
Пољопривредна школа http://poljoskola.edu.rs/.
Гимназија и економска школа „Доситеј Обрадовић“ http://dositejbt.edu.rs/.
Средња техничка школа „Шинковић Јожеф“ http://sinjo.edu.rs/.

Још неке корисне информације...

СВАКИ УЧЕНИК-ЦА ТРЕБА ДЕТАЉНО ДА УПОЗНА:

Своја интересовања
Способности
Особине личности
Школски успех
Здравствено стање (родитељи, лекар)!
Врсте средњих школа
Врсте занимања
Начин конкурисања

КАКО УПОЗНАТИ?

Чланови породице
Школа, психолог, наставници, вршњаци
Центар за ПО-водич (http://www.vodiczaosnovce.nsz.gov.rs/)

Начини информисања:

Школски психолог
Посете фирмама
Посете средњим школама
Сајам образовања
Центар за ПО (http://www.nsz.gov.rs/live/trazite-posao/dok-trazite-posao/saveti/profesionalna_orijentacija__kako_odabrati_zanimanjez.cid272)
Интернет сајтови (сајт МП, сајтови средњих школа)
Конкурси (начин конкурисања)
Школски пано

РАЗМИШЉАЈТЕ О ВИШЕ ИЗБОРА!

Најчешће грешке у избору занимања које праве УЧЕНИЦИ-ЦЕ:

Уписаћу се у најближу школу
Уписаћу се због друштва
Уписаћу се јер је та школа популарна
Уписаћу се у школу коју су ми родитељи одабрали
Уписаћу се било где, због слабог успеха
Одлука је донета, не размишљам о другим школама!

Шта још треба да знаш...

Избор је твој...(занимање одговара теби, а не наставницима, родитељима или друговима)
Свако може да буде успешан у више занимања
Интересовања се временом могу мењати!

Срећно!


Како да се носите са ситуацијом током епидемије коронавируса

- Савети за родитеље и децу -

Препоручене мере социјалне изолације дају најбоље резултате у борби против епидемије, али доносе и промене у рутинама за све чланове породице!
Природно је да осећате страх и узнемиреност, то је нормална реакција на стање кризе и неизвесности.

Деца, такође, могу да се осећају збуњено, тужно, уплашено и забринуто.

Они имају много мање искуства од вас, а тиме и мање стратегија за ношење са кризном ситуацијом. Стога ево неколико предлога који вам могу помоћи да се лакше организујете и пребродите изазове изолације.
Овладајте својим временом и даном
Уведите ред у своје дневне активности - направите план активности за целу недељу. Структура ће и вама и вашој деци пружити осећај сигурности и треба да буде најсличнија начину животу који сте водили и пре кућне изолације, колико је то могуће.
Овај план можете направити заједно са децом и ставити на видљиво место како би био доступан свим укућанима.
Брините о себи, редовно се храните, вежбајте, спавајте довољно и смањите све друге изворе стреса.
Чините ствари које вам враћају контролу над сопственим животом.

» Више...

Посветите се активностима које поправљају расположење.

То може бити слушање музике, филм, добра књига, хоби за који нисте имали времена раније. Будите проактивни јер такав став вам даје моћ и контролу над неизвесном ситуацијом.
Такође, брига о себи вам неће помоћи само да останете здрави већ ће вам помоћи да останете прибрани и фокусирани како бисте могли да бринете о деци на адекватан начин.
У кризним и стресним ситуацијама уобичајено је да деца траже више контакта и захтевнија су према родитељима.
Разговарајте са децом о COVID-19 на искрен начин који је прилагођен њиховом узрасту.
Деца, као и одрасли, могу осетити олакшање када испоље и са другима поделе своје страхове и бриге. Притом деца посматрају понашање одраслих и њихове емоције како би и сама знала како да управљају својим осећањима. Помозите им да нађу позитивне начине како да то ураде.
Може се десити да се вртићи и школе привремено затворе, па ће тако деца проводити више времена код куће и ви можете да осетите додатан притисак и одговорност да организујете дневне активности са децом.
Игра са вољенима ће помоћи деци да се осећају сигурно у доба неизвесности, да обраде збуњујуће информације, да се зближе са родитељима и увећају своје капацитете и вештине за будуће изазове у животу.
На сајту УНИЦЕФ- а сваки дан чека вас нова идеја о томе како да уз помоћ игре и заједничких активности превазиђете изазове. И више од тога, како да подстакнете развој свог детета, оснажите и обогатите породичне везе и односе.
Немојте запоставити своје потребе као родитеља, нарочито уколико радите од куће - то може бити изазовно са децом у блиском окружењу.
Поставите јасна очекивања са својом децом око тога када им можете помоћи, а када сте недоступни за њих.
Убаците у ваш породични распоред активности за које знате да их деца могу самостално спровести (укључујући и гледање едукативних садржаја на телевизији).
Будите стрпљиви са њима док не успете да то постигнете. Можда деца то неће прихватити одмах, али ће се временом навићи. Вероватно ни ви нећете бити продуктивни као обично, али то је сасвим у реду.

Испланирајте време само за себе у току дана, макар на пола сата.
За то време организујте деци њихово време.

Сачувајте себе од негативних информација и претераног праћења вести, не дозволите да вас преплаве информације о развоју епидемије.
У исто време чувајте се дезинформација, информишите се искључиво преко проверених сајтова и извора информација који саопштавају проверене податке и савете. Не паничите. Уколико осећате јаку узнемиреност и тескобу важно је знати да нисте сами и да је ваша реакција нормална и разумљива у односу на ситуацију у којој се налази цело друштво.
Некада је разговор са особом од поверења, пријатељем или чланом породице добар и једноставан начин да се осећате боље. Можете да водите дневник. Када са неким поделимо оно што нас мучи много је вероватније да ћемо осетити олакшање, боље разумети ситуацију у којој се налазимо и осећања која то прате.

Не устручавајте се да потражите помоћ стручњака уколико не успевате да се сами изборите са страхом и узнемиреношћу.

Постоје бројни ресурси и доступни телефони где можете остварити контакт са стручњацима за ментално здравље.

Преузето са сајта UNICEF Србија.

» ...Мање


Безбедност деце на интернету

Деца (и одрасли) данас више не могу да замисле живот без компјутера. Савремене технологије убрзале су и олакшале комуникацију, проток информација, повезале људе широм света, избрисале удаљености, али...
Како све има своје добре и лоше стране, има и интернет. Важно је да деца и родитељи, пре него што зароне у царство интернета, науче како да се заштите од његових лоших страна.
Деца млађег основношколског узраста почињу да користе компјутер и телефон са приближно пет година, млађи од пет година већ у трећој години живота, док две трећине родитеља и васпитача нема довољно знања и вештина да их заштити од могућих злоупотреба, показало је истраживање настало у оквиру пројекта UNICEF-а „Безбедан интернет за целу породицу“.
Зато је јако важно говорити о томе и децу и родитеље подсећати које опасности вребају на интернету али и како се од њих заштитити.

Опасности које вребају на интернету:

Онлајн предатори („Грабљивци“)
Онлајн (online) предатори су особе користе могућност да на интернету буду анонимни или да се лажно представе како би успоставили онлине однос са дететом или младом особом и на неки начин их злоупотребили. Предатори делују тако што веома постепено привлаче пажњу младе особе и њену наклоност представљајући се као неко ко је пун пажње, срдачан, љубазан, разуме њихове проблеме… Они врло брзо схватају шта је младој особи важно и на неки начин нуде решења за њене проблеме (утеху, разумевање, привлачну пословну понуду, могућност лаке зараде, могућност одласка из земље…) Након тога, такође веома постепено, наводе младу особу на разговор о темама које су предаторима и биле циљ када су ступили у контакт са њом, а углавном је сврха неки вид сексуалног задовољења. У тежим случајевима, онлине предатори успевају да дете или младу особу наговоре на лични састанак “уживо”, што заиста може да се заврши веома лоше по младу особу и може да има последице чак и у виду тога да та млада особа постане жртва трговине људима или да буде сексуално или на неки други једнако страшан начин злоупотребљена

Задирање у приватност
Овај начин злоупотребе користи се како би се од детета или младе особе извукле приватне информације. Најчешћа питања која се постављају тичу се узраста, пола, места становања и адресе, броја телефона, информација о томе ко су родитељи, где раде, када нису код куће и сл. Ако открију те информације, деца и млади могу себе да доведу у директну опасност од разних облика искоришћавања. Постоје и сајтови који приликом регистрације или приликом попуњавања анкета захтевају приватне информације што такође представља задирање у приватност те у вези тога треба бити јако опрезан.

» Више...

Изложеност вршењу насиља преко интернета
Овакво насиље се манифестује кроз више облика: физички, емоционални, вербални, сексуални или такозвани електронски облик- цyбер буллyинг. Последње наведени облик користи управо интернет тј. друштвене мреже, форуме и сл. како би се нека особа застрашила, малтретирала…

Крађа идентитета
Примећено је да се дешава да нека особа, заправо злостављач, користи податке неке друге особе како би се лажно представила и ширила неистине, лажне приче, повредила осећања или омаловажила, исмејала другу особу, понекад баш ону чије податке користи. За овакву врсту активности, злостављач може да користи и популарне блогове (интернет дневнике) на којим пише неке текстове у име особе чији је идентитет “позајмио” или пак неки вид алата за комуникацију (друштвене мреже, форуме и сл.).

Насилни садржаји и подстицање мржње
Данас је познато да су деца изложена многобројнм садржајима у којима се приказује насиље (филмови, игрице…) Ту спада и огромна количина интернет садржаја усмерених на насиље почевши од сајтова који промовишу шале на рачун насиља па до сајтова искључиво посвећених начинима мучења других, приказима злостављања људи и животиња и сл. Примећено је да су неки од таквих сајтова где су приказани реални снимци туче, убистава, одсецања делова тела и сл. изузетно поуларни међу младима. Уз насиље, широко су доступни и садржаји који подстичу и шире мржњу и нетрпељивост према неким групама људи. Чак и садржаји који за циљ имају исмевање и делују као безопасне шале могу лоше да утичу на развој младих особа и њихових ставова. Познато је да људи, посебно деца и млади, веома лако почињу да испољавају насиље у понашању уколико од тога имају користи или се због тога осећају прихваћено и посебно.

Порнографски садржаји
Порнографски садржаји су данас изузетно раширени на интернету и стално се налазе нови начини како да се такав садржај наметне корисницима. Све ово чини да на порногрофаске садржаје (слике, клипове, рекламе…) наилазимо и кад их уопште не тражимо па су они доступни и деци. Уколико се сексуланост поистовети са порнографијом, штета за личност и односе са другим људима, посебно са партнерима, може бити значајна.

Површност у размишљању
Широка распрострањеност и огромна количина информација узрокује да наше знање напредује у ширину, али не и у дубину. Због превеликог броја информација, ми само на брзину гутамо оно што уочимо, али се не удубљујемо превише, већ прелазимо на следеће ново, па на следеће и тако редом. Онда почнемо да се задовољавамо тиме да о разним стварима знамо по нешто, али ни о чему скоро све. То нас, нажалост, води у површност, а самим тим и у застој у развоју мишљења и интелигенције.

Зависност од интернета
Уколико постепено жеља за коришћењем интернета почне да контролише нас, а не ми њу, можемо рећи да се развила једна од новијих болести зависности – зависност од интернета. Последњих година број особа које имају проблем са овом зависношћу изузетно брзо расте. Иако оваква врста зависности не уништава здравље у тој мери као наркоманија и алкохолизам и не уништава породицу финансијски као коцкање, чим нечему више не можемо да се одупремо то временом почиње да уништава и лични и професионални живот.

Заштита на интернету

1. Када се током активности на интернету деси нешто што ти не прија, због чега осећаш нелагодност, нешто што у теби буди сумњу – одмах реци некој одраслој особи од поверења (најбоље родитељу)!
2. Насиље је све оно што прелази наше границе, а друга особа са тим наставља и након што дамо до знања да нам то не прија. Насиље одмах пријави!
3. Податке о себи и твојим блиским особама (адресу, број телефона, идентификационе бројеве, бројеве рачуна и сл.) не остављај без консултације и дозволе неке одрасле особе од поверења (најбоље родитеља)!
4. Увек имај на уму да можда приказани идентитет особе са којом комуницираш није реалан и да информације које добијаш нису истините, колико год ти се та особа допала.
5. Ако дође до личног упознавања, на састанак НИКАКО не иди сам/сама, увек поведи неко веће друштво или неку одраслу особу у коју имаш поверење. Обавезно обавести одрасле где и са ким идеш!
6. Ни на који начин не учествуј у угрожавању других на интернету, понашај се у складу са интернет бон-тоном!
7. Реченица “Па сигурно неће баш мени да се деси” дефинитивно НЕ ВАЖИ!
8. Само размишљај, то те чини одраслом особом и ставља контролу у твоје, а не туђе руке!
Примена ових мера опреза не чини те кукавицом, већ показује твоју интелигенцију, одговорност и зрелост!
Зашто би због непромишљености дозволио/дозволила другима да управљају тобом?

Правила за децу:

- Стварај себи безбедне профиле.
- При четовању и слању брзих порука користи веб-сајтове за младе, најбоље оне које имају некога ко надгледа садржај у соби за четовање.
- Немој слати поруке, фотографије или други материал који некоме може нашкодити.
- Фотографије шаљи само особама којима верујеш.
- Научи како да одбијаш и блокираш поруке непознатих особа.
- Игнориши непознате особе, који хоће да успоставе контакт са тобом.
- Не прихватај састанке са непознатим особама, иако су твоји другови са Интернета.
евентуалним састанцима увек обавести родитеље, опрезност се исплати.
- Уколико ништа не радиш на Интернету, искључи се.
- Путем веб камере комуницирај само са особама које познајеш. Чим престанеш да је коритиш, искључи је.

Правила за родитеље:

- Инсталирајте софтвер који штити безбедност вашег компјутера!
- Користите pop-up блокере и SPAM филтере!
- Реците деци да не одговарају на SPAM поруке!
- Водите рачуна о сајтовима које користе чланови ваше породице!
- Успоставите правила безбедног понашања на интернету која важе за целу породицу да дете осети да сви чланови породице могу да буду на разне начине изложени ризицима злостављања и онлине узнемиравања и да је и оно равноправно укључено у заштиту од оваквог ремећења приватности!
- Објасните деци да и у виртуелном свету за све важе иста правила понашања која важе и у стварном!
- Будите укључени, на дискретан начин, у онлине живот детета и успоставите отворену комуникацију са њим о томе!
- Упознајте се са сајтовима које деца користе!
- Ограничите време које ваша деца могу да проводе онлине!
- Будите опрезни када ускраћујете деци приступ рачунару/интернету и објасните им зашто то радите јер може довести до супротног ефекта (ако им забраните да користе интернет код куће, могу то да ураде на било ком другом месту – код другова, у играоницама, у школи и сл, потпуно изван вашег надзора)!
- Научите их да брижљиво чувају своје шифре – password-е!
- Одвратите дете од одавања личних података преко интернета (имена, презимена, адресе становања, назив школе у коју иде и сл)!
- Објасните деци да су и фотографије и снимци приватни подаци и да треба да вас питају ако хоће да их поставе на интернет!
- Објасните деци ризике које носи комуникација са непознатим особама путем интернета јер не знају које су стварне намере особе која је са друге стране!
- Реците им да се никада не састају сами са особама које су упознали путем интернета!
- Објасните детету да су најбољи онлине пријатељи они који су му пријатељи у реалном животу!
- Разговарајте са децом о малтретирању путем интернета – cyber bullying (научите их да увек поштују друге и да су сви дужни да поштују њих)!
- Научите децу да, уколико се осете увређеном, прекину контакт и да не одговарају на увреду, већ да о њој обавесте родитеље!

Пријави злоупотребу интернета и угрожавање безбедности деце на
интернету на број телефона 19833.

Неки корисни линкови:
https://digitalni-vodic.ucpd.rs/internet-predatori/
http://internetbezbednost.weebly.com/
https://valjinaucionica.weebly.com/
https://pametnoibezbedno.gov.rs/
https://psihokutakzaucenike.wordpress.com/

» ...Мање

Уредила: Лариса Гвозденовић, психолог (2018.)


Вршњачко насиље

Вршњачко насиље је намерно повређивање и понижавање од стране ученика над другим ученицима, нарочито оних који су физички ситнији, слабији, млађи или на било који  други начин рањивији од ученика који наноси насиље другима. Могло би се рећи и да је то намеран покушај да се нанесе бол другоме и једном када ученик склон насиљу ово учини, веома је могуће да ће одабрати другог, рањивијег, ученика за жртву и наставити да према њему испољава овај облик понашања.
Постоји више врста насиља. Вербално насиље је сваки вид исмевања, називања погрдним именима, вређања, ругања, добацивања. Физичко насиље подразумева ударање, гурање, отимање и уништавање ствари. Деца која су изолована из друштва и игнорисана од стране другова, трпе оговарања и о њима се измишљају приче које немају истинит садржај јесу жртве социјалног насиља. Психичко насиље подразумева нежељене коментаре, изнуђивање новца, уцењивање и сл. Сексуално насиље је нежељено додиривање, добацивање неприкладних коментара и, у најтежим случајевима, принуда на сексуални чин. Електронско/интернет насиље најчешће подразумева злоупотребу фотографија и видео снимака деце.

» Више

Ученици који су склони насилним облицима понашања се не рађају као такви. Они постају такви. Веома често они су насилни модел понашања усвојили из своје породице и јесу сведоци насилних сцена у њима, те им насиље постаје нешто природно и доживљавају га као једини начин да се уклопе у вршњачку групу, па и да њоме доминирају. Иако наносе насиље другим ученицима и повређују друге, и они се могу сматрати жртвама, јер веома често ученици који су жртве насиља у породици или на неком другом месту, управо из тог разлога постају и сами склони насиљу. Такође, ученици често усвојају обрасце насилног понашања путем средстава масовних комуникација и интернета, како путем телевизијских садржаја са насилним сценама, тако и путем компјутерских игрица и других интернет сајтова, који промовишу насиље и третирају га као подразумевајући део наших свакодневних живота.
Често су жртве насиља деца која се повлаче, избегавају конфликте по сваку цену, не исказују своје мишљење и имају ниско самопоштовање. И на најбезазленију опаску овакво дете ће реаговати плачем, повлачењем и избегавањем друштва. Ученици који врше насиље често нису научила адекватне обрасце комуникације са другом децом и не умеју другачије да се понашају у групи вршњака, осим да покушају да насилним понашањем пронађу своје место у њој. Многа психолошка истраживања која се баве темом вршњачког насиља показују да ученици склони овој врсти понашања немају довољно развијене социјалне вештине и у свом репертоару понашања немају довољно других, просоцијалних и друштвено прихватљивих облика понашања којима би се афирмисали у групи вршњака, те управо овако покушавају да постигну оно што желе.
Ученици који су склони насиљу не би постојали без ученика који трпе насиље. Они одлично знају кога да одаберу за своје жртве, те оне обично јесу повучени, мирнији ученици које је лако уплашити, па тако почињу и да се плаше ученика насилника чије су свакодневне жртве.
Карактеристично је да су често и ученик који врши насиље и ученик који је жртва насиља социјално изоловани и да често немају особу блиску себи из своје вршњачке групе, те да је први склон доминацији, отворен у изражавању себе, гласан, непажљив према другима и према њима се понаша без самилости, а ученик жртва је често повучен у себе, ћутљив, миран и несклон да изражава своје мишљење пред одељењем. И  један и други често имају проблема са уклапањем у групу вршњака, јер ученик жртва нема развијене социјалне вештине да би у њој био прихваћен, а ученик који је склон насиљу јесте онај кога се сви плаше и због тога га сви и избегавају.
Актери ситуација насиља су и сведоци насиља, ученици који су били присутни када се насиље догодило, али се често не усуђују да га пријаве. Један од разлога може бити тај што се плаше да ће и они бити на мети ученика који врши насиље. Међутим, важно ја да ученици знају да сведоци насиља имају важну улогу да насиље којем су сведочили пријаве и тако помогну жртви, јер су, у супротном, на један начин, и они сами учесници насиља.
Уколико можете да препознате неке од својих другова и другарица у поменутим описима ученика који врше неки облик насиља, или га трпе, не остајте неми, глуви и слепи на ову појаву, захваљујући којој, уколико се насиље крије, многи ученици пате и уместо да основну школу запамте као најлепши период живота, она им управо због овог разлога остаје у сећању као период живота кога се нерадо сећају.
Помозите својим друговима и другарицама који су у овој ситуацији и пријавите насиље одељењском старешини, наставнику, или школском психологу или педагогу! Не бојте се, ово вас неће учинити „тужибабама“, већ дететом са исправним погледом на свет и односом самилости према другим људским бићима,  које је помогло некоме ко пати  и учинило да његов живот постане лепши и бољи.

» Мање