Kutak psihologa

Uređuje: Dragana Miranović, školski psiholog


Mi ne možemo da učimo dete kako da bude umetnik,
ali mu možemo pomoći da samo razvije:
Oko koje vidi, Ruku koja sluša, Dušu koja oseća.

Marija Montesori

Pitajte psihologa

Draga deco,
sada možete i na ovaj način (ne samo u školi) da potražite pomoć i podršku školskog psihologa. Ukoliko imate neki problem (u učenju, odnosima sa drugima, u ljubavi...), ne možete da se izborite sa poteškoćom, imate nedoumicu ili želite savet ili smernicu, možete da mi pišete, a ja ću se truditi da vam, u što kraćem roku, i odgovorim.
Vaša pitanja možete poslati potpuno anonimno i ona neće biti vidljiva drugim posetiocima sajta, već ćete željene odgovore dobijati na vašu adresu e-pošte, koju ste upisali prilikom slanja.

Postavi pitanje koje vidi samo školski psiholog.

Vaš školski psiholog, Dragana Miranović


Bezbednost dece na internetu

Deca (i odrasli) danas više ne mogu da zamisle život bez kompjutera. Savremene tehnologije ubrzale su i olakšale komunikaciju, protok informacija, povezale ljude širom sveta, izbrisale udaljenosti, ali...
Kako sve ima svoje dobre i loše strane, ima i internet. Važno je da deca i roditelji, pre nego što zarone u carstvo interneta, nauče kako da se zaštite od njegovih loših strana.
Deca mlađeg osnovnoškolskog uzrasta počinju da koriste kompjuter i telefon sa približno pet godina, mlađi od pet godina već u trećoj godini života, dok dve trećine roditelja i vaspitača nema dovoljno znanja i veština da ih zaštiti od mogućih zloupotreba, pokazalo je istraživanje nastalo u okviru projekta UNICEF-a „Bezbedan internet za celu porodicu“.
Zato je jako važno govoriti o tome i decu i roditelje podsećati koje opasnosti vrebaju na internetu ali i kako se od njih zaštititi.

Opasnosti koje vrebaju na internetu:

Onlajn predatori („Grabljivci“)
Onlajn (online) predatori su osobe koriste mogućnost da na internetu budu anonimni ili da se lažno predstave kako bi uspostavili online odnos sa detetom ili mladom osobom i na neki način ih zloupotrebili. Predatori deluju tako što veoma postepeno privlače pažnju mlade osobe i njenu naklonost predstavljajući se kao neko ko je pun pažnje, srdačan, ljubazan, razume njihove probleme… Oni vrlo brzo shvataju šta je mladoj osobi važno i na neki način nude rešenja za njene probleme (utehu, razumevanje, privlačnu poslovnu ponudu, mogućnost lake zarade, mogućnost odlaska iz zemlje…) Nakon toga, takođe veoma postepeno, navode mladu osobu na razgovor o temama koje su predatorima i bile cilj kada su stupili u kontakt sa njom, a uglavnom je svrha neki vid seksualnog zadovoljenja. U težim slučajevima, online predatori uspevaju da dete ili mladu osobu nagovore na lični sastanak “uživo”, što zaista može da se završi veoma loše po mladu osobu i može da ima posledice čak i u vidu toga da ta mlada osoba postane žrtva trgovine ljudima ili da bude seksualno ili na neki drugi jednako strašan način zloupotrebljena

Zadiranje u privatnost
Ovaj način zloupotrebe koristi se kako bi se od deteta ili mlade osobe izvukle privatne informacije. Najčešća pitanja koja se postavljaju tiču se uzrasta, pola, mesta stanovanja i adrese, broja telefona, informacija o tome ko su roditelji, gde rade, kada nisu kod kuće i sl. Ako otkriju te informacije, deca i mladi mogu sebe da dovedu u direktnu opasnost od raznih oblika iskorišćavanja. Postoje i sajtovi koji prilikom registracije ili prilikom popunjavanja anketa zahtevaju privatne informacije što takođe predstavlja zadiranje u privatnost te u vezi toga treba biti jako oprezan.

» Više...

Izloženost vršenju nasilja preko interneta
Ovakvo nasilje se manifestuje kroz više oblika: fizički, emocionalni, verbalni, seksualni ili takozvani elektronski oblik- cyber bullying. Poslednje navedeni oblik koristi upravo internet tj. društvene mreže, forume i sl. kako bi se neka osoba zastrašila, maltretirala…

Krađa identiteta
Primećeno je da se dešava da neka osoba, zapravo zlostavljač, koristi podatke neke druge osobe kako bi se lažno predstavila i širila neistine, lažne priče, povredila osećanja ili omalovažila, ismejala drugu osobu, ponekad baš onu čije podatke koristi. Za ovakvu vrstu aktivnosti, zlostavljač može da koristi i popularne blogove (internet dnevnike) na kojim piše neke tekstove u ime osobe čiji je identitet “pozajmio” ili pak neki vid alata za komunikaciju (društvene mreže, forume i sl.).

Nasilni sadržaji i podsticanje mržnje
Danas je poznato da su deca izložena mnogobrojnm sadržajima u kojima se prikazuje nasilje (filmovi, igrice…) Tu spada i ogromna količina internet sadržaja usmerenih na nasilje počevši od sajtova koji promovišu šale na račun nasilja pa do sajtova isključivo posvećenih načinima mučenja drugih, prikazima zlostavljanja ljudi i životinja i sl. Primećeno je da su neki od takvih sajtova gde su prikazani realni snimci tuče, ubistava, odsecanja delova tela i sl. izuzetno poularni među mladima. Uz nasilje, široko su dostupni i sadržaji koji podstiču i šire mržnju i netrpeljivost prema nekim grupama ljudi. Čak i sadržaji koji za cilj imaju ismevanje i deluju kao bezopasne šale mogu loše da utiču na razvoj mladih osoba i njihovih stavova. Poznato je da ljudi, posebno deca i mladi, veoma lako počinju da ispoljavaju nasilje u ponašanju ukoliko od toga imaju koristi ili se zbog toga osećaju prihvaćeno i posebno.

Pornografski sadržaji
Pornografski sadržaji su danas izuzetno rašireni na internetu i stalno se nalaze novi načini kako da se takav sadržaj nametne korisnicima. Sve ovo čini da na pornogrofaske sadržaje (slike, klipove, reklame…) nailazimo i kad ih uopšte ne tražimo pa su oni dostupni i deci. Ukoliko se seksulanost poistoveti sa pornografijom, šteta za ličnost i odnose sa drugim ljudima, posebno sa partnerima, može biti značajna.

Površnost u razmišljanju
Široka rasprostranjenost i ogromna količina informacija uzrokuje da naše znanje napreduje u širinu, ali ne i u dubinu. Zbog prevelikog broja informacija, mi samo na brzinu gutamo ono što uočimo, ali se ne udubljujemo previše, već prelazimo na sledeće novo, pa na sledeće i tako redom. Onda počnemo da se zadovoljavamo time da o raznim stvarima znamo po nešto, ali ni o čemu skoro sve. To nas, nažalost, vodi u površnost, a samim tim i u zastoj u razvoju mišljenja i inteligencije.

Zavisnost od interneta
Ukoliko postepeno želja za korišćenjem interneta počne da kontroliše nas, a ne mi nju, možemo reći da se razvila jedna od novijih bolesti zavisnosti – zavisnost od interneta. Poslednjih godina broj osoba koje imaju problem sa ovom zavisnošću izuzetno brzo raste. Iako ovakva vrsta zavisnosti ne uništava zdravlje u toj meri kao narkomanija i alkoholizam i ne uništava porodicu finansijski kao kockanje, čim nečemu više ne možemo da se odupremo to vremenom počinje da uništava i lični i profesionalni život.

Zaštita na internetu

1. Kada se tokom aktivnosti na internetu desi nešto što ti ne prija, zbog čega osećaš nelagodnost, nešto što u tebi budi sumnju – odmah reci nekoj odrasloj osobi od poverenja (najbolje roditelju)!
2. Nasilje je sve ono što prelazi naše granice, a druga osoba sa tim nastavlja i nakon što damo do znanja da nam to ne prija. Nasilje odmah prijavi!
3. Podatke o sebi i tvojim bliskim osobama (adresu, broj telefona, identifikacione brojeve, brojeve računa i sl.) ne ostavljaj bez konsultacije i dozvole neke odrasle osobe od poverenja (najbolje roditelja)!
4. Uvek imaj na umu da možda prikazani identitet osobe sa kojom komuniciraš nije realan i da informacije koje dobijaš nisu istinite, koliko god ti se ta osoba dopala.
5. Ako dođe do ličnog upoznavanja, na sastanak NIKAKO ne idi sam/sama, uvek povedi neko veće društvo ili neku odraslu osobu u koju imaš poverenje. Obavezno obavesti odrasle gde i sa kim ideš!
6. Ni na koji način ne učestvuj u ugrožavanju drugih na internetu, ponašaj se u skladu sa internet bon-tonom!
7. Rečenica “Pa sigurno neće baš meni da se desi” definitivno NE VAŽI!
8. Samo razmišljaj, to te čini odraslom osobom i stavlja kontrolu u tvoje, a ne tuđe ruke!
Primena ovih mera opreza ne čini te kukavicom, već pokazuje tvoju inteligenciju, odgovornost i zrelost!
Zašto bi zbog nepromišljenosti dozvolio/dozvolila drugima da upravljaju tobom?

Pravila za decu:

- Stvaraj sebi bezbedne profile.
- Pri četovanju i slanju brzih poruka koristi veb-sajtove za mlade, najbolje one koje imaju nekoga ko nadgleda sadržaj u sobi za četovanje.
- Nemoj slati poruke, fotografije ili drugi material koji nekome može naškoditi.
- Fotografije šalji samo osobama kojima veruješ.
- Nauči kako da odbijaš i blokiraš poruke nepoznatih osoba.
- Ignoriši nepoznate osobe, koji hoće da uspostave kontakt sa tobom.
- Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su tvoji drugovi sa Interneta.
eventualnim sastancima uvek obavesti roditelje, opreznost se isplati.
- Ukoliko ništa ne radiš na Internetu, isključi se.
- Putem veb kamere komuniciraj samo sa osobama koje poznaješ. Čim prestaneš da je koritiš, isključi je.

Pravila za roditelje:

- Instalirajte softver koji štiti bezbednost vašeg kompjutera!
- Koristite pop-up blokere i SPAM filtere!
- Recite deci da ne odgovaraju na SPAM poruke!
- Vodite računa o sajtovima koje koriste članovi vaše porodice!
- Uspostavite pravila bezbednog ponašanja na internetu koja važe za celu porodicu da dete oseti da svi članovi porodice mogu da budu na razne načine izloženi rizicima zlostavljanja i online uznemiravanja i da je i ono ravnopravno uključeno u zaštitu od ovakvog remećenja privatnosti!
- Objasnite deci da i u virtuelnom svetu za sve važe ista pravila ponašanja koja važe i u stvarnom!
- Budite uključeni, na diskretan način, u online život deteta i uspostavite otvorenu komunikaciju sa njim o tome!
- Upoznajte se sa sajtovima koje deca koriste!
- Ograničite vreme koje vaša deca mogu da provode online!
- Budite oprezni kada uskraćujete deci pristup računaru/internetu i objasnite im zašto to radite jer može dovesti do suprotnog efekta (ako im zabranite da koriste internet kod kuće, mogu to da urade na bilo kom drugom mestu – kod drugova, u igraonicama, u školi i sl, potpuno izvan vašeg nadzora)!
- Naučite ih da brižljivo čuvaju svoje šifre – password-e!
- Odvratite dete od odavanja ličnih podataka preko interneta (imena, prezimena, adrese stanovanja, naziv škole u koju ide i sl)!
- Objasnite deci da su i fotografije i snimci privatni podaci i da treba da vas pitaju ako hoće da ih postave na internet!
- Objasnite deci rizike koje nosi komunikacija sa nepoznatim osobama putem interneta jer ne znaju koje su stvarne namere osobe koja je sa druge strane!
- Recite im da se nikada ne sastaju sami sa osobama koje su upoznali putem interneta!
- Objasnite detetu da su najbolji online prijatelji oni koji su mu prijatelji u realnom životu!
- Razgovarajte sa decom o maltretiranju putem interneta – cyber bullying (naučite ih da uvek poštuju druge i da su svi dužni da poštuju njih)!
- Naučite decu da, ukoliko se osete uvređenom, prekinu kontakt i da ne odgovaraju na uvredu, već da o njoj obaveste roditelje!

Prijavi zloupotrebu interneta i ugrožavanje bezbednosti dece na
internetu na broj telefona 19833.

Neki korisni linkovi:
https://digitalni-vodic.ucpd.rs/internet-predatori/
http://internetbezbednost.weebly.com/
https://valjinaucionica.weebly.com/
https://pametnoibezbedno.gov.rs/
https://psihokutakzaucenike.wordpress.com/

» ...Manje

Uredila: Larisa Gvozdenović, psiholog (2018.)


Vršnjačko nasilje

Vršnjačko nasilje je namerno povređivanje i ponižavanje od strane učenika nad drugim učenicima, naročito onih koji su fizički sitniji, slabiji, mlađi ili na bilo koji  drugi način ranjiviji od učenika koji nanosi nasilje drugima. Moglo bi se reći i da je to nameran pokušaj da se nanese bol drugome i jednom kada učenik sklon nasilju ovo učini, veoma je moguće da će odabrati drugog, ranjivijeg, učenika za žrtvu i nastaviti da prema njemu ispoljava ovaj oblik ponašanja.
Postoji više vrsta nasilja. Verbalno nasilje je svaki vid ismevanja, nazivanja pogrdnim imenima, vređanja, ruganja, dobacivanja. Fizičko nasilje podrazumeva udaranje, guranje, otimanje i uništavanje stvari. Deca koja su izolovana iz društva i ignorisana od strane drugova, trpe ogovaranja i o njima se izmišljaju priče koje nemaju istinit sadržaj jesu žrtve socijalnog nasilja. Psihičko nasilje podrazumeva neželjene komentare, iznuđivanje novca, ucenjivanje i sl. Seksualno nasilje je neželjeno dodirivanje, dobacivanje neprikladnih komentara i, u najtežim slučajevima, prinuda na seksualni čin. Elektronsko/internet nasilje najčešće podrazumeva zloupotrebu fotografija i video snimaka dece.

» Više

Učenici koji su skloni nasilnim oblicima ponašanja se ne rađaju kao takvi. Oni postaju takvi. Veoma često oni su nasilni model ponašanja usvojili iz svoje porodice i jesu svedoci nasilnih scena u njima, te im nasilje postaje nešto prirodno i doživljavaju ga kao jedini način da se uklope u vršnjačku grupu, pa i da njome dominiraju. Iako nanose nasilje drugim učenicima i povređuju druge, i oni se mogu smatrati žrtvama, jer veoma često učenici koji su žrtve nasilja u porodici ili na nekom drugom mestu, upravo iz tog razloga postaju i sami skloni nasilju. Takođe, učenici često usvojaju obrasce nasilnog ponašanja putem sredstava masovnih komunikacija i interneta, kako putem televizijskih sadržaja sa nasilnim scenama, tako i putem kompjuterskih igrica i drugih internet sajtova, koji promovišu nasilje i tretiraju ga kao podrazumevajući deo naših svakodnevnih života.
Često su žrtve nasilja deca koja se povlače, izbegavaju konflikte po svaku cenu, ne iskazuju svoje mišljenje i imaju nisko samopoštovanje. I na najbezazleniju opasku ovakvo dete će reagovati plačem, povlačenjem i izbegavanjem društva. Učenici koji vrše nasilje često nisu naučila adekvatne obrasce komunikacije sa drugom decom i ne umeju drugačije da se ponašaju u grupi vršnjaka, osim da pokušaju da nasilnim ponašanjem pronađu svoje mesto u njoj. Mnoga psihološka istraživanja koja se bave temom vršnjačkog nasilja pokazuju da učenici skloni ovoj vrsti ponašanja nemaju dovoljno razvijene socijalne veštine i u svom repertoaru ponašanja nemaju dovoljno drugih, prosocijalnih i društveno prihvatljivih oblika ponašanja kojima bi se afirmisali u grupi vršnjaka, te upravo ovako pokušavaju da postignu ono što žele.
Učenici koji su skloni nasilju ne bi postojali bez učenika koji trpe nasilje. Oni odlično znaju koga da odaberu za svoje žrtve, te one obično jesu povučeni, mirniji učenici koje je lako uplašiti, pa tako počinju i da se plaše učenika nasilnika čije su svakodnevne žrtve.
Karakteristično je da su često i učenik koji vrši nasilje i učenik koji je žrtva nasilja socijalno izolovani i da često nemaju osobu blisku sebi iz svoje vršnjačke grupe, te da je prvi sklon dominaciji, otvoren u izražavanju sebe, glasan, nepažljiv prema drugima i prema njima se ponaša bez samilosti, a učenik žrtva je često povučen u sebe, ćutljiv, miran i nesklon da izražava svoje mišljenje pred odeljenjem. I  jedan i drugi često imaju problema sa uklapanjem u grupu vršnjaka, jer učenik žrtva nema razvijene socijalne veštine da bi u njoj bio prihvaćen, a učenik koji je sklon nasilju jeste onaj koga se svi plaše i zbog toga ga svi i izbegavaju.
Akteri situacija nasilja su i svedoci nasilja, učenici koji su bili prisutni kada se nasilje dogodilo, ali se često ne usuđuju da ga prijave. Jedan od razloga može biti taj što se plaše da će i oni biti na meti učenika koji vrši nasilje. Međutim, važno ja da učenici znaju da svedoci nasilja imaju važnu ulogu da nasilje kojem su svedočili prijave i tako pomognu žrtvi, jer su, u suprotnom, na jedan način, i oni sami učesnici nasilja.
Ukoliko možete da prepoznate neke od svojih drugova i drugarica u pomenutim opisima učenika koji vrše neki oblik nasilja, ili ga trpe, ne ostajte nemi, gluvi i slepi na ovu pojavu, zahvaljujući kojoj, ukoliko se nasilje krije, mnogi učenici pate i umesto da osnovnu školu zapamte kao najlepši period života, ona im upravo zbog ovog razloga ostaje u sećanju kao period života koga se nerado sećaju.
Pomozite svojim drugovima i drugaricama koji su u ovoj situaciji i prijavite nasilje odeljenjskom starešini, nastavniku, ili školskom psihologu ili pedagogu! Ne bojte se, ovo vas neće učiniti „tužibabama“, već detetom sa ispravnim pogledom na svet i odnosom samilosti prema drugim ljudskim bićima,  koje je pomoglo nekome ko pati  i učinilo da njegov život postane lepši i bolji.

» Manje