О школи

Наша мала презентација

Презентацију осмислио: Бранко Стантић. Монтажа: Мирослав Поповић. Музика: Момачко коло - Буњевачка игра.


Школа кроз историју

Школска зграда на фотографији насталој средином 20. века

Историјат школства у Таванкуту може се пратити од 1847. године, када је Народна општина у Суботици донела одлуку да се у насељу Таванкут организује основна школа. Школа није била стална, а учитељи су повремено долазили у место и окупљали ученике у једној просторији која је имала и друге намене.
Две године касније настава је почела да се организује на језику којим се служи становништво. Прва стална основна школа, под именом „Света Ана“ отворена је 1850. године. Нова школска зграда, с једном учионицом и станом за учитеља, изграђена је десет година касније. Школа је тада имала стотинак ученика.
У другом делу насеља, званом Љутово, 1877. године такође је саграђена школа. Добила је име „Старо Љутово‟. Ова школска зграда је и данас у употреби.
У центру насеља Таванкут 1890. изграђена је трећа школска зграда у којој се настава изводила све до 1957. године када је подигнута нова зграда осмогодишње школе.

» Више

Бржи развој школства везан је за 1907. и 1908. годину. Тада су изграђене школе у насељима поред мађарске границе: „Златни крај“, „Вуковић крај“, „Чикерија“, „Ново Љутово“, „Бајски пут“, „Скендерево“. Све ове школе су од отварања до 1956. године биле разредне и најчешће неподељене. Од 1956. године уводи се 5. и 6. разред што ће постојати до 1961. године када се укидају и припајају осмогодишњој школи „Матија Губец“ у Таванкуту.
После Првог светског рата наставља се динамичнији развој образовања, а 1929. године у центру Таванкута, поред већ постојеће зграде, зида се нова школа. Поред учионица у школи постоји купатило са тушевима за ученике, али је оно 1950. године адаптирано у стан за учитеље.
Од 1952. године у Таванкуту ради осмогодишња школа која у почетку ради у постојећим школским зградама, али користи и просторе сеоске амбуланте јер исте нису биле довољне.
Део осмогодишње школе са четири учионице, две канцеларије и зборницом, сазидан је1954. године. Школа се налази у центру села тако да ученици долазе из околине, па неки ђаци прелазе сваког дана и по седам километара до школе.
Настава се изводила на српско-хрватском језику од 1952. године тј. од оснивања школе. Име „ Матија Губец “ школа носи од 1956. године. Осмогодишња школа „Матија Губец“ настала је 1961. године обједињавањем школа које су до тада радиле на подручју Таванкута.
Зграда у којој се данас налази Основна школа „Матија Губец“ грађена је после Другог светског рата, а потпуно је примерена укупним потребама васпитно-образовног процеса 1980. године.
Школа сада располаже са три зграде за васпитно-образовни процес и то у Љутову, Горњем Таванкуту и у Доњем Таванкуту. Први велики задатак у основном образовању била је борба за потпуни обухват деце у процесу четворогодишњег, а касније осмогодишњег, образовања. Школа је увек сарађивала са партнерским школама које, такође, носе име „Матија Губец“, у виду посета ђака и наставног кадра, те разних манифестација. Школа је 1970. године први пут повела групу деце на летовање у властито одмаралиште Грљевац покрај Сплита. Из тог периода значајна је и школска задруга „Немирна равница“ у којој су се ученици, али и наставници, успешно бавили пољопривредним активностима. Факултативна настава мађарског језика уводи се од 1972. године као језика друштвене средине.

» Мање


О имену школе

Ана Бешлић: Споменик Матији Гупцу у Доњем Таванкуту

Матија Губец, право име је било Амброз, у народу је најпознатији као вођа хрватско-словеначке сељачке буне 1573. године. Родом из Хижаковца крај Стубичких Топлица, живот је окончао на поменутом историјском догађају, након што је мучен и рашчетворен. Сматра се и измишљеном личношћу, а спомиње се и обележава кроз разна књижевна, драмска и уметничка дела. Кроз различите политичке и друштвене прилике спомиње се као политички симбол у различитим идеологијама, покретима и интересима који се желе приближити обичном „малом“ човеку. Сматра се највећим народним хрватским јунаком.
Матија Губец је био нешколовани сељак, изузетних способности квалитетног вође. Његова срчаност, искрени и племенити мотиви, организацијске и тактичке вештине, и дан данас изазивају поштовање и инспиришу различите људе.

» Више

Амброз Губец, рођен је 1548. године у селу Хижаковци у Хрватском загорју. Име Матија први пут спомиње мађарски историчар Иштвањи, повезујући га с народном легендом о добром краљу Матији. Остао је запамћен као одличан организатор и вођа. Погубљен је у Загребу, 15. фебруара 1573. године после пораза своје војске сељака, покрај Стубичких Топлица.
Губец је био инквилин на стубичком властелинству Фрање Тахија, односно кмет без своје властите земље. У историји је остао запамћен, као један од главних оснивача тајног сељачког савеза у Стубици у Хрватском загорју.
Након што се власт оглушила на позив у помоћ сељацима који због повећања ренте и терора Фрање Тахија нису могли нормално и мирно живети, рађа се идеја за покретањем сељачке буне. Током саме буне 1573. године, био је заповедник сељачке војске, због чега је вероватно и проглашен сељачким краљем. У народу му је додељена титула „бег“.
Буна је започела у ноћи између 27. и 28. јануара 1573. године нападом на дворац Цесарград на суседградско-стубичком властелинству у данашњем Клањцу. Шездесетак хрватских и словеначких властелинстава подељено је на вођство Матије Гупца, Ивана Пасанца и Илије Грегурића. Буне у Словенији и на подручју између Саве и Купе брзо су угашене.
Губец је освојио утврђену курију Шабац крај Крапине. Управо је отпор који је пружала мањина слабо наоружаних Гупчевих сељака био је толико јак да су феудалци били приморани затражити помоћ. Бан Драшковић окупио је војску у Загребу како би угушио устанак у Загорју.
Поражени су у коначној бици крај Стубичких Топлица 09. фебруара исте године. Након тога у Загребу, на Тргу светог Марка, Матију су „крунисали“ ужареном круном пред очима народа, мучили га и на крају рашчетворили.

Отон Ивековић: Смакнуће Матије Гупца на тргу испред цркве светог Марка у Загребу

Гупчев највећи успех је сигурно вођење прве побуне обичног потлаченог народа против властелинства. Својим јунаштвом и жељом за правду, импресионира и данас бројне политичаре, уметнике, али и сваког од нас понаособ. Колико га поштују људи из различитих миљеа сведочи и то да је тзв. Гупчева липа, вишевековно стабло у Горњој Стубици, постала заштићени споменик културе јер је према народној предаји Губец крај ње окупљао своје следбенике.
Губец је послужио као инспирација бројним уметницима, како кроз књижевност (роман Сељачка буна Аугуста Шеное, драма Матија Губец Мирко Боговића), музику (опера Матија Губец Иве Лхотке Калинског, прва хрватска рок опера Губец-бег Ивица Крајач, Карло Метикош и Миљенко Прохаска), сликарство (слике Отона Ивековића и Фердинанда Qуиqуереза), вајарство (споменик у Горњој Стубици Антуна Аугустинчића) и филм (Сељачка буна 1573. Ватрослава Мимице).
Такође, његово име носе бројна културно-уметничка друштва. Занимљиво је да је према истраживању др. Славена Летице највећи број хрватских улица названо управо по Матији Гупцу.
Још за време Краљевине Југославије издана је поштанска марка с његовим ликом, док је у едицији „Хрватска историја у стрипу”, Вечерњег листа, главни јунак првог стрипа био управо Губец.
Важно је истаћи и дводневну манифестацију „Сељачка буна” која се од 2008. године одржава у Доњој Стубици у организацији Дружине витезова златног калежа из Доње Стубице.
Сви ови спомени Гупчевог лика и дела, јасан су доказ колико је цењен у народу и како након толико времена успева надахнути различите људе, различитих времена, стилова живота и уверења.

» Мање