„Мост разумевања – међугенерацијска сарадња“

Током претходне две недеље прикупили смо велик број радова за републички ликовни конкурс „Мост разумевања-међугенерацијска сарадња“, расписан од стране Министарства просвете и Повереника за заштиту равноправности, а поводом 1. октобра обележавања дана старијих. Идеја је да учесници буду ученици свих основних школа у Србији, који ће представити на својим радовима положај наших најстаријих суграђана. Циљ овог конкурса је пружити деци могућност да дају допринос бољем разумевању старења и борби против дискриминације старијих, а самим тим и изградњи праведнијег и толерантнијег друштва у коме сви имају право на достојанствен живот, без обзира на године. Овом позиву одазвали су се наши ученици од старијих разреда:
- Давид Нимчемић, Лука Мамужић (5.а),
- Ма Минг Ксин, Марија Перепелица, Нађа Бедековић, Нађа Станковић, Сара Гуриновић, Симона Давчик, Сташа Станковић, Теодора Еветовић, Луција Бабијановић, Лана Скендеровић, Ања Гаџур, Анастазија И. Ивандекић, Алекс Димитријевић (5.б),
- Диона Шефер (6.а),
- Лука Човић, Немања Тот, Јована Цвијанов, Коста Стипић, Иван Хорват, Филип Стипић, Арнел Имшировић, Анђела Газибар, Алекса Гаџур (7.б) и
- Теодора Поповић, Никола Вајханд, Жана Сукновић, Маја Матић, Марија Мачковић, Марија Моравчић, Лара Прћић, Дејан Булатовић, Данило Дудаш (8.б).
Хвала им на томе. Погледајте галерију слика.

Текст: Лариса Ђурић

Миса зазива Духа Светога

Наша школа је Мисом благослова, на благдан св. Матеја, започела нову школску и вјеронаучну годину. Помоћни олтар у цркви Пресветог Срца Исусова био је окићен школским торбама. Громки гласови 200 вјероученика и њихових учитеља, наставника, теткица, директорице - Станиславе Стантић Прћић, вјероучитељице - Зорице Свирчев и жупника - Маријана Вукова, красили су ову посебну литургију. Деца су читала, молила молитву верника, коју су сами саставили, певали уз учитељицу црквеног певања - Елизабету Стојковић.
Сви смо захвални на заједништву и благослову који смо понели након мисе. Погледајте галерију слика.

Тематске радионице

Тематске радионице о моћи речи на часовима српског језика и књижевности

На часовима српског језика и књижевности запитали смо се колико суверено владамо речима, односно, колико прецизно и јасно умемо исказати шта мислимо, желимо, осећамо. Да је то тешко чак и када је реч о предметној стварности која нас окружује показала је вежба у паровима у којој су ученици једни другима давали упутства како да нацртају задати предмет, попут цвета или столице, користећи само геометријске појмове. Резултати вежбе су нас у исто време насмејали и подучили. Оно што нама делује веома логично, јасно и једноставно објашњено не мора тако звучати и другима. Мотивисани смо да што више унапређујемо језичке вештине како бисмо лакше исказивали свој унутрашњи свет, квалитетније се повезивали са другима и предупредили несугласице.

На почетку ове школске године упознали смо се са новим ученицима и наставницима, а то је уједно била прилика да мало боље упознамо и себе. На часовима српског језика и књижевности имали смо задатак да направимо каталог својих позитивних и негативних особина. Изненадило нас је то што смо лакше пронашли властите мане него врлине те се повела дискусија зашто је то тако. Зашто чешће критикујемо једни друге? Зашто подразумевамо добро? Како развијамо наше самопоуздање? Поиграли смо се речима тако што је свако од своје доминантне врлине направио своје ново име, а од мане презиме. Поновили смо на крају само наша нова имена, а много је било Дружељупки, Искренија, Добрила, Храбрица, Духовиткова.

Надахнути говором Нила Гејмена ,,Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења“ на часовима српског језика и књижевности ликовним смо путем па усмено поделили своја размишљања о томе зашто су библиотеке капије будућности, зашто је децу потребно само поставити на читалачке мердевине и онда их пустити да се сами, читајући оно у чему уживају, пењу у царство писмености, како нас то књиге опремају оружјем и штитовима за свакодневицу, како књигама комуницирамо и са мртвима... Разговор нас је довео до кључне теме, а то је емпатија коју развијамо читајући књижевна дела, односно ,,улазећи у ципеле“ књижевних јунака. Свако чита књиге из различитих побуда, а сви смо обогатили наш читалачки приступ те верујемо да ће нам читање књига донети вишеструку корист у разумевању себе и других. Погледајте галерију слика.

Текст: Невена Баштовановић