U svojoj knjizi „Nepoznata istorija američkog obrazovanja,” Gato (bivši nastavnik) nabraja načine na koje obrazovanje stvara „praznu” decu:
Ranih devedestih, njujorški višestruko nagrađivani nastavnik Džon Tejlor Gato (engl. John Taylor Gatto) bacio je rukavicu u lice obrazovnom sistemu čuvenim pismom „Mislim, dakle dajem otkaz”, objavljenim u Volstrit žurnalu.
Njegov razlog bio je jednostavan. Više nije mogao da opravda učenje dece „zbrkanim pojmovima, hijerarhiji, proizvoljnoj pravdi, vulgarnosti, bezobrazluku, nepoštovanju privatnosti, ravnodušnosti prema vrlini i potpunoj zavisnosti.” Takav sistem, smatra Gato, decu pretvara u robote bez mozga.
U svojoj knjizi „Nepoznata istorija američkog obrazovanja,” Gato nabraja načine na koje obrazovanje stvara „praznu” decu:

1. Nadziranje dece svakog minuta od jutra do mraka. Deca nemaju privatnost ni trenutak mira. Sve vreme ispunjava im se zajedničkim aktivnostima. Ponašanje im se stalno ocenjuje.
2. Navikavanje mladih na uređaje i elektronske ekrane. Decu učimo da su oni izvor zabave kao i učenja.
3. Iz mladih života izbacuje se sve više privatnih rituala, poput pripremanja hrane i porodičnih obroka.
4. Deca se neprestano ocenjuju, vrednuju i procenjuju, od malih nogu. Čisto da se odmah zna kome je gde mesto.
5. Odavanje počasti odlikašima. Tako što se ocene i uspesi u stvarnom životu drže odvojeno jedni od drugih, stvara se klasa lažne meritokratije (vladavine zaslužnih), zavisne od autoriteta. Istovremeno, najnezavisnija deca guraju se na marginu.
6. Prenošenje korisnih znanja nije dozvoljeno – decu ne učimo kako se gradi kuća, popravlja auto ili pravi haljina.
7. Sve važne funkcije porodice se ukidaju, pa dom postaje tek nešto više od spavaonice. Roditelji se pretvaraju u državne službenike koji nadziru decu i staraju se da ona odrastaju u skladu sa zvaničnim planovima.

Izvor: Detinjarije.com/.