Министарство просвете, науке и технолошког развоја сваке године објављује јавни позив за доделу Светосавске награде. Ово признање додељује се за изврсне резултате у подручју образовања и васпитања, унапређивање образовно-васпитне праксе и развој научних и уметничких достигнућа у подручју образовања и васпитања у Републици Србији. Поносни смо на нашу драгу учитељицу Мирјану Саванов, која је добитница Светосавске награде за 2021. годину, стога смо је замолили за интервју, на који је одмах радо пристала.

- Колико дуго радите посао учитељице?

У просвети радим пуних 27 година и цео стаж је везан за нашу школу, чији сам уједно била и ученик. Било је занимљиво радити и сарађивати са својим некадашњим наставницима, који су ми 1994. постали колеге. Морам признати да је то била дивна сарадња. Од самог почетка наш колектив се одликовао срдачношћу и колегијалношћу. Имала сам привилегију и част да упознам дивну колегиницу, учитељицу, Ружу Спасојевић која ми је несебично пружала подршку и упућивала ме у најбоље методичке приступе што је утицало да и ја данас имам такав однос према младим колегама. Као млада особа, „упијала“ сам све што ми је колегиница Ружа говорила и примењивала у пракси. Показало се да сам имала одличног и врсног методичара.

- Када и како сте схватили да је управо ово позив којим се желите бавити?

Још као дете сам се радо играла учитељице. Обично бих испред себе поставила своје лутке које сам имала или бих замишљала ученике испред себе. Затим бих им дуго говорила лекције и гласно изражајно читала. У гимназију сам и кренула с циљем да постанем учитељица. Уследила је Виша педагошка школа, а затим Учитељски факултет. Осварио се мој детињи сан - постала сам учитељица.

- Како бисте представили другима посао који радите?

Учитељи су вечно млади јер су окружени дечјим смехом и радозналошћу, ђачким бисерима, дечјом искреношћу, игром и песмом. Тешке тренутке под утицајем захтевних лекција које уморе и мене и моје ученике, разгалимо и ублажимо неком шалом, песмом и игром. С друге стране, посао просветног радника захтева велики део времена у припреми наставног материјала, прегледању дечјих радова, вођењу дневника рада...

- Ко и шта Вас свакодневно инспирише у послу?

Свакодневна инспирација су моји ученици. Њихова знатижеља, активност, радозналост и спонтаност ме подстичу и покрећу нове идеје за наставне и ваннаставне активности.

- Шта се променило у приступу настави од почетака Вашег рада до данас?

Примена савремених метода, наставних средстава, ИКТ -а је оно чиме мотивишем садашње генерације. Потребе ученика у разреду су различите, па самим тим се мора прилагођавати и сам приступ. Морам признати да и данас радо примењујем традиционалне методе у настави које код обраде појединих лекција дају веома успешне резултате. Спој традиционалног и савременог даје одличне резултате у раду са ученицима. Примена различитих метода и облика рада у току часа омогућава ученицима лакше усвајање градива, подстиче мотивацију и пажњу. Велику пажњу поклањам развоју самопоуздања код деце и проналажењу вредности и талената који се крију у сваком детету.

- Које су по Вама предности, а који недостаци наставе на даљину?

Предности наставе на даљину су што у ситуацијама пандемије, временских непогода, као и код деце која су на болничком лечењу, настава може да се одвија несметано и ученици могу да прате градиво. Добро је ако су и наставници и ученици обезбеђени добрим уређајима и ако је интернет одговарајуће јачине. Међутим у пракси се показало да често због слабих уређаја, неадекватне опремљености и недостатак интернета, или слаба интернет конекција може бити кочница за несметано одвијање наставе. Настава на даљину је добра по мом мишљењу, само ако је онемогућен непосредан рад са ученицима.

- Колико се ученици и њихове потребе данас разликују од некадашњих ученика и њихових потреба?

Деца су увек деца. Радознала су и имају потребу за дружењем и игром. Данашње генерације се разликују од некадашњих јер их је теже мотивисати за рад због доступности дигиталних садржаја који су динамични и брзо дају решења. Пажња код ученика траје веома кратко у односу на дужину часа. Присутан је проблем са координацијом покрета што ствара разне потешкоће на нивоу фине и грубе моторике. Технологија је узела маха, тешко могу да јој се одупру и родитељи и деца. Управо због тога се неспрестано усавршавам у примени одговарајућих методичких поступака којима ћу привући и задржати дечју пажњу и успешно им пренети знање на часу.

- Ко је Ваш узор? Зашто?

У свом раду придржавам се начела које је поставио Свети Сава, а која нас упућују на спремност пружити подршку и помоћ свима којима је потребна, преносити знање и уважавати људе којима смо окружени. Човек треба човеку да буде подршка. Младим нараштајима треба пружити знање и развијати им вештине које су им неопходне за живот. Примере људске вредности треба им показати личним примером и пажљивим одабиром књижевних дела.

- Будући да смо овај школских новина број посветили Години читања, која је књига, увелико, утиала на Вас? Зашто?

Највећи утицај на мене има Библија, књига над књигама. Читајући ову свету књигу, сваки дан учим како учврстити веру, како бити човек, вештинама комуникације, развијање љубави према људима, позитивно размишљање, јачање самопоуздања, како поднети тешке животне ситуације и не поклекнути...

- И за крај - шта бисте поручили младим људима?

Младима бих поручила да уче, да се усавршавају јер тако постају бољи, јер је знање моћ и нико им га не може одузети.Затим, када започну нешто да раде, нека буду истрајни и нека посао ураде до краја. Нека имају своје ставове и мишљење, али да их износе аргументовано не повредивши друге. Нека развијају љубав према људима и нека буду позитивни. Такође треба да поштују туђе мишљење и туђе ставове. Треба бити стрпљив, рад се исплати и биће награђен, а заслужена награда ће стићи у право време.

Интервју урадила: Морена Рендулић