Svetosavska nagrada za predan rad

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svake godine objavljuje javni poziv za dodelu Svetosavske nagrade. Ovo priznanje dodeljuje se za izvrsne rezultate u području obrazovanja i vaspitanja, unapređivanje obrazovno-vaspitne prakse i razvoj naučnih i umetničkih dostignuća u području obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Ponosni smo na našu dragu učiteljicu Mirjanu Savanov, koja je dobitnica Svetosavske nagrade za 2021. godinu, stoga smo je zamolili za intervju, na koji je odmah rado pristala.

- Koliko dugo radite posao učiteljice?

U prosveti radim punih 27 godina i ceo staž je vezan za našu školu, čiji sam ujedno bila i učenik. Bilo je zanimljivo raditi i sarađivati sa svojim nekadašnjim nastavnicima, koji su mi 1994. postali kolege. Moram priznati da je to bila divna saradnja. Od samog početka naš kolektiv se odlikovao srdačnošću i kolegijalnošću. Imala sam privilegiju i čast da upoznam divnu koleginicu, učiteljicu, Ružu Spasojević koja mi je nesebično pružala podršku i upućivala me u najbolje metodičke pristupe što je uticalo da i ja danas imam takav odnos prema mladim kolegama. Kao mlada osoba, „upijala“ sam sve što mi je koleginica Ruža govorila i primenjivala u praksi. Pokazalo se da sam imala odličnog i vrsnog metodičara.

- Kada i kako ste shvatili da je upravo ovo poziv kojim se želite baviti?

Još kao dete sam se rado igrala učiteljice. Obično bih ispred sebe postavila svoje lutke koje sam imala ili bih zamišljala učenike ispred sebe. Zatim bih im dugo govorila lekcije i glasno izražajno čitala. U gimnaziju sam i krenula s ciljem da postanem učiteljica. Usledila je Viša pedagoška škola, a zatim Učiteljski fakultet. Osvario se moj detinji san - postala sam učiteljica.

- Kako biste predstavili drugima posao koji radite?

Učitelji su večno mladi jer su okruženi dečjim smehom i radoznalošću, đačkim biserima, dečjom iskrenošću, igrom i pesmom. Teške trenutke pod uticajem zahtevnih lekcija koje umore i mene i moje učenike, razgalimo i ublažimo nekom šalom, pesmom i igrom. S druge strane, posao prosvetnog radnika zahteva veliki deo vremena u pripremi nastavnog materijala, pregledanju dečjih radova, vođenju dnevnika rada...

- Ko i šta Vas svakodnevno inspiriše u poslu?

Svakodnevna inspiracija su moji učenici. Njihova znatiželja, aktivnost, radoznalost i spontanost me podstiču i pokreću nove ideje za nastavne i vannastavne aktivnosti.

- Šta se promenilo u pristupu nastavi od početaka Vašeg rada do danas?

Primena savremenih metoda, nastavnih sredstava, IKT -a je ono čime motivišem sadašnje generacije. Potrebe učenika u razredu su različite, pa samim tim se mora prilagođavati i sam pristup. Moram priznati da i danas rado primenjujem tradicionalne metode u nastavi koje kod obrade pojedinih lekcija daju veoma uspešne rezultate. Spoj tradicionalnog i savremenog daje odlične rezultate u radu sa učenicima. Primena različitih metoda i oblika rada u toku časa omogućava učenicima lakše usvajanje gradiva, podstiče motivaciju i pažnju. Veliku pažnju poklanjam razvoju samopouzdanja kod dece i pronalaženju vrednosti i talenata koji se kriju u svakom detetu.

- Koje su po Vama prednosti, a koji nedostaci nastave na daljinu?

Prednosti nastave na daljinu su što u situacijama pandemije, vremenskih nepogoda, kao i kod dece koja su na bolničkom lečenju, nastava može da se odvija nesmetano i učenici mogu da prate gradivo. Dobro je ako su i nastavnici i učenici obezbeđeni dobrim uređajima i ako je internet odgovarajuće jačine. Međutim u praksi se pokazalo da često zbog slabih uređaja, neadekvatne opremljenosti i nedostatak interneta, ili slaba internet konekcija može biti kočnica za nesmetano odvijanje nastave. Nastava na daljinu je dobra po mom mišljenju, samo ako je onemogućen neposredan rad sa učenicima.

- Koliko se učenici i njihove potrebe danas razlikuju od nekadašnjih učenika i njihovih potreba?

Deca su uvek deca. Radoznala su i imaju potrebu za druženjem i igrom. Današnje generacije se razlikuju od nekadašnjih jer ih je teže motivisati za rad zbog dostupnosti digitalnih sadržaja koji su dinamični i brzo daju rešenja. Pažnja kod učenika traje veoma kratko u odnosu na dužinu časa. Prisutan je problem sa koordinacijom pokreta što stvara razne poteškoće na nivou fine i grube motorike. Tehnologija je uzela maha, teško mogu da joj se odupru i roditelji i deca. Upravo zbog toga se nesprestano usavršavam u primeni odgovarajućih metodičkih postupaka kojima ću privući i zadržati dečju pažnju i uspešno im preneti znanje na času.

- Ko je Vaš uzor? Zašto?

U svom radu pridržavam se načela koje je postavio Sveti Sava, a koja nas upućuju na spremnost pružiti podršku i pomoć svima kojima je potrebna, prenositi znanje i uvažavati ljude kojima smo okruženi. Čovek treba čoveku da bude podrška. Mladim naraštajima treba pružiti znanje i razvijati im veštine koje su im neophodne za život. Primere ljudske vrednosti treba im pokazati ličnim primerom i pažljivim odabirom književnih dela.

- Budući da smo ovaj školskih novina broj posvetili Godini čitanja, koja je knjiga, uveliko, utiala na Vas? Zašto?

Najveći uticaj na mene ima Biblija, knjiga nad knjigama. Čitajući ovu svetu knjigu, svaki dan učim kako učvrstiti veru, kako biti čovek, veštinama komunikacije, razvijanje ljubavi prema ljudima, pozitivno razmišljanje, jačanje samopouzdanja, kako podneti teške životne situacije i ne pokleknuti...

- I za kraj - šta biste poručili mladim ljudima?

Mladima bih poručila da uče, da se usavršavaju jer tako postaju bolji, jer je znanje moć i niko im ga ne može oduzeti.Zatim, kada započnu nešto da rade, neka budu istrajni i neka posao urade do kraja. Neka imaju svoje stavove i mišljenje, ali da ih iznose argumentovano ne povredivši druge. Neka razvijaju ljubav prema ljudima i neka budu pozitivni. Takođe treba da poštuju tuđe mišljenje i tuđe stavove. Treba biti strpljiv, rad se isplati i biće nagrađen, a zaslužena nagrada će stići u pravo vreme.

Intervju uradila: Morena Rendulić

Matematika – školsko takmičenje

Učenici viših razreda, koji pohađaju dodatnu nastavu iz matematike, prethodnih dana pokazali su svoje znanje na školskom takmičenju iz matematike. Takmičenju se odazvalo 11 učenika, koje su pripremale nastavnice: Ivana Vuković i Biljana Vojnić Hajduk. Najbolji među njima plasirali su se na opštinsko takmičenje. Čestitamo im i želimo puno sreće u nastavku takmičenja.
Učenici koji će predstavljati našu školu na opštinskom takmičenju su:
Lucija Skenderović - 5.b,
Miljana Antal - 6.a,
Lara Prćić - 6.b,
Teolinda Glavaš - 7.a,
Petra Mačković - 7.b i
Ana Davčik - 8.b.

Tekst: Biljana Vojnić Hajduk

Učešće učenika na međunarodnom takmičenju „Dabar“

Dabar“ je međunarodno takmičenje iz informatičke i računarske pismenosti, koje se već dugi niz godina organizuje i u Srbiji.
Školski nivo takmičenja se održava u školama online.
Pogledajte galeriju slika.

2022.

Učenici: Dušan Urukalo i Josip Mamužić (5.a), Filip Rudić, Hana Lebović, Nikolina Đukić, Jovan Pejić, Lucija Vukmanov Šimokov i Andrej Davčik (5.b), Vedran Tikvicki (6.a), Ivan Horvat (6.b), Dušan Ištvanov i Nemanja Saulić (7.a) odlučili su da se ove godine okušaju u zanimljivim logičkim zadacima i tako pokažu svoje poznavanje Informatike i računarstva. Zadaci su bili zanimljivi, ali nimalo laki, te su se učenici prilično namučili.

2021.

Učenici naše škole-Nemanja Saulić (6.a), Dušan Ištvanov (6.a) i Ana Davčik i Andreas Damjanoski (8.b), odlučili su da se ove godine okušaju u zanimljivim logičkim zadacima i tako pokažu svoje poznavanje informatike i računarstva.
Takmičenje je otvoreno do kraja nedelje, te se rezultatima i nagradama ili pohvalama nadamo sledeće nedelje.

Tekst: Biljana Vojnič Hajduk

Međunarodni dan tolerancije

Iako je tolerancija nešto što je prisutno na svakom školskom času, danas su učenici prvog, drugog, trećeg i četvrtog razreda, u Gornjem Tavankutu, obeležili Dan tolerancije na poseban način.
Kroz raznovrsne aktivnosti učenici su uočavali razlike i sličnosti među ljudima i značenje reći tolerancija. Imali su prilike da komuniciraju samo izrazom lica i pokretima tela, a zatim su učestvovali i u likovnoj radionici. Pogledajte galeriju slika.

Tekst: Tatjana Nimčević

Predstavnice naše škole u Tivtu

Na poziv gospođe Ljerke Sindik iz NVU-a „Gjurgjevo brdo” iz Tivta, direktorica škole Stanislava Stantić Prćić i voditeljka učeničke zadruge Ivana Vuković, prezentovale su radionicu izrade predmeta od slame i semenki.
Radionice je posetila sekretarka za drušvene delatnosti, opštine Tivat, Borka Mršulja i Ivana Petković sa saradnicima iz OŠ „Drago Milović” iz Tivta i uz prisustvo: direktorice Mladene Soldat Ivović, učiteljice Nevenke Saveljić i Valentine Sertić dopunske škole hrvatskog jezika.
Učenici su prvo naučili kakva slama je potrebna da bi je mogli uspešno oblikovali, a zatim su svoje znanje primenili ukrašavajući oznake za čitanje ili straničnike, koje su upotpunili svojim porukama. Potom su, u moru zrnevlja i semenki, tražili boje kojima će ispuniti različite oblike, a među njima su najčešći bili - upravo, oni primorski.
Tokom boravka u Tivtu posetili smo Generalni konzulat Republike Hrvatske u Crnoj Gori, gde nas je srdačno dočekala generalna konzulka Jasminka Lončarević, sa kojom smo razgovarali o značaju zajedničkih projekata i podršci Središnjeg državnog ureda.
Na poziv voditeljke radio Dux-a upoznali smo širu javnost sa radom naše škole i učeničke zadruge.
Sudeći po dobrim utiscima učenika, možemo zaključiti da smo obnovili stara prijateljstva i udružili se u kreativnosti. Zbog toga se nadamo dogovorenom zajedničkom projektu posete tavankutske dece deci Boke Kotorske. Pogledajte galeriju slika.

Svetski dan kravate

Naša škola je 18. oktobra obeležila Svetski dan kravate.
Dan kravate se slavi u Republici Hrvatskoj počev od 18. oktobra 2003. godine, a naša škola je nastavila dugogodišnju tradiciju obeležavanja ovog dana.
Dan je započeo uvodom učenika 5.a razreda o najznačajnijim obeležjima kravate.
Nastavnik hrvatskog jezika, Bruno Dronjić, uputio je učenike u turbulentnu istoriju kravate u 20. veku. U praktičnom delu, učenici viših razreda, su izrađivali sopstvene kravate - origami tehnikom.
Učenici nižih razreda, sa nastavnicom Hrvatskog jezika sa elementima nacionalne kulture - Josipom Kojić, upoznali su značaj i istoriju kravate, ukrašavali pano i pravili čestitke u obliku košulje i ukrasili ih kravatom - pronalaskom Hrvata. Pogledajte galeriju slika.