Летопис школе


Сећамо се и чувамо од заборава,
за будућа времена из прошлих времена!

Летопис је начин записивања (историјски жанр) који представља временски (више или мање) детаљан запис историјских догађања.
Запис догађаја сваке године у летописима почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив - летопис, а вештина писања летописа се назива Летописање.
Аналогије речи летопис (синоними) биле би: хроника, годишњак или анали.

 

Летопис школе
уређује и рукопише:
Ибоља Вукобратовић


1987. година

Посета „Незнаном јунаку"

Једно сећање на нека времена. Ако не грешимо, на слици су (одозго према доле): Зоран Скендеровић, Мирослав Живковић, Драгослав Колар, Данијела Михаљевић, Татјана Стантић, Марсел Чота, Велибор Мачковић, Горан Визин, Борис Стипић, Александра Бабић, Здравко Шлезак, Кристијан Шарчевић, Марина Моравчић, Милијана Марковић, Наташа Ромак, Биљана Иштванчић, Вишња Петрина, Мирослава Вуковић, Соња Мурањи, Ана Ивковић, Ненад Бедић, Драган Нимчевић и Стеван Кинчеш и учитељица Ружица Маријанушић.

Текст и фотографија: Мирослав Живковић


1953. година

Многобројне секције и слободне активности

И поред тога што је школа веома слабо опремљена, постоје многобројне секције и слободне активности као што су: фолклорна, тамбурашка, ликовна, одбојкашка, сламарска, а временом се њихов број повећава са: географском, биолошком и хемијском секцијом, млади физичари, фото-секција. Наши ученици постижу завидне резултате на многим такмичењима.


1952. година

Добијамо назив „Матија Губец"

По новом Закону о школству у ФНРЈ, уводи се обавезно осмогодишње школовање и отвара се осмогодишња школа под називом ОШ „Матија Губец” у Доњем Таванкуту, а први управитељ је био Стипан Шабић. Школа се временом дозиђује са још четири учионице и зборницом, а сама зграда је у облику ћириличног слова П (Π). Настава се одвија у две смене. Наредни управитељ је био учитељ Стипан Ивић. Организован је добротворни рад наставног колектива, када је и изграђено рукометно и кошаркашко игралиште, које постоји и данас.


1907. година

Нове четворогодишње школе

Од ове године па на даље, отворене су школе у: Златном крају, Вуковић крају, Црнковом крају, Старом Љутову и Новом Љутову, Скендереву и на Бајском путу. Школе су биле истог типа као и на Чикерији - четворогодишње.


1866. година

Школа на Чикерији

Због већег броја ученика отвара се, у сколпу школе у Доњем таванкуту, још једна школа -.на Чикерији То је била приватна зграда, а кирију је плаћао град Суботица.


1847. година

Почетак школства

Народна општина у Суботици одредила да се у Таванкуту, као боље настањеној „пустари”, отвори основна школа. У Вермешовом крају адаптирана је, за те потребе, једна стара штала. Ова школа је била позната под именом Света Ана и није била стална, већ су учитељи повремено долазили из Суботице. Школу је похађало око 100 ученика.